Удружење "ИЗГРАДЊА" организује бесплатно предавање проф. др Михаила Трифунца дипл.инж.грађ. на тему "Спектри одговора од земљотреса на мостове и дугачке конструкције". Предавање ће се одржати дана 16. августа 2019. године у Београду у Ул. Кнеза Милоша 9, сала на III спрату са почетком у 9.30 часова. Пријава учесника је од 9.00 до 9.30 часова. Одабрано предавање је у оквиру XIV научно-стручног скупа “Управљање и обнова мостова” које се одржава 18. октобра 2019. године у Београду.
О предавачу:
Професор Трифунац је један од водећих светских стручњака у Земљотресном инжењерству и инжењерској сеизмологији. Бави се и теоретским и експерименталним радом везаним за низ раличитих тема, укључујући: механизам настанка земљотреса у жаришту, емпиријско скалирање јаког кретања тла, развијање мрежа за осматрање и бележење јаког кретања, утицај простирања сеизмичких таласа и локалних ефеката на јако кретање тла, оцена сеизмичког хазарда, динамика конструкција и интеракција тла и конструкције, испитивање конструкција у природној величини, сеизмичка инструментализација и обрада података, статистика сеизмичког одговора, и истраживање цунамија. Аутор је или ко-аутор скоро 400 техничких публикација, и његови радови се често цитирају.
Проф. Трифунац је дипломирао на Грађевинском факултету у Београду 1965. године. Магистрирао је на Пристонском Универзитету 1966. године. Дошао је на Универзитет Јужне Калифорније (USC) 1976. године. Пре доласка на USC, провео је три године на Калифорнијском институту за технологију (1972-1975) као Доцент примењених наука, две године у Lamont-Doherty геолошком заводу Колумбија Универзитета најпре као научни истраживач, а затим као ванредни истраживач и предавач у Одсеку за геологију (1970-1972), и једну годину на Калифорнијском институту за технологију као истраживач сарадник за примењену механику (1969-1970), где је и докторирао 1969. године. Даље је радио као J.S.P.S. професор истраживач у Школи за грађевинско инжењерство на Kyoto Универзитету (1988/89) у Јапану, и као консултант Нуклеарне контролне комисије за њене Саветничке одборе за безбедност реактора (1971-1994) и нуклеарни отпад (1989-1994).
Члан је Америчког удружења геофизичара (AGU), Америчког удружење грађевинских инжењера (ASCE), Удружења сеизмолога Америке (SSA), Sigmе Xi; Института за истраживања у земљотресном инжењерству (EERI), Индијског удружења земљотресне технологије (ISET), и Њујоршке Академије наука. Такође је члан Српске Инжењерске академије, Руске Академије природних наука, Индијске Националне Академије за инжењерство, и почасни члан Индијског удружења земљотресне технологије. Добио је Kapitsa златну медаљу, као аутор научног открића за 2002. годину од Руске Академије природних наука, награду за научно-истраживачки рад Lockhead Martin Senior за оснивачке доприносе у области земљотресног инжењерства и сеизмологије 2000. године од Универзитета Јужне Калифорније, ISET награду за земљотресну технологију 1989. године за најбољи рад те године, и Hanumatacharya Joshi награду 1991. године за најбољи рад у области динамике конструкција. Био је изабран међу 20 најбољих аутора у свету за специјалну тему – земљотреси у периоду 1993-2003 (један је од два једина земљотресна инжењера на тој листи), и међу најбољих 1% аутора у свету у области инжењерства за период 1995-2005 од стране Института за научно информисање (Thompson ISI).
