Par zemljotresa koji su 24. juna u 18:05 pogodili sever Venecuele, i serija naknadnih zemljotresa, veoma liče na par zemljotresa koji su u februaru 2023. pogodili turske jugoistočne provincije. Za sada vidimo da su mnoge zgrade teško oštećene, posebno u siromašnim delovima Karakasa (neformalna naselja) i u gradovima na severnoj obali Venecuele, La Guairi i Plaja Grande, gde je i međunarodni aerodrom Maiquetía Simón Bolívar. Upoređujući broj stanovnika koji su pogođeni zemljotresom u Turskoj (oko 15 miliona) i Venecueli (oko 6 miliona), možemo da pretpostavimo da će broj poginulih u Venecueli biti između 20 i 30 hiljada, broj povređenih 5 do 7 puta veći, a broj ljudi bez krova nad glavom između pola i jednog miliona. Na sreću, 24. jun je državni praznik u Venecueli, pa su mnogi bili napolju na proslavama.
Oštećenja i kolapsi zgrada se mogu podeliti na tri tipična mehanizma: 1) rotacija temelja izazvana likvefakcijom; 2) popuštanje spojeva između stubova i greda i lom stubova na smicanje u armirano-betonskim ramovima izgrađenim pre 1980-ih, kada su moderni propisi za projektovanje korigovali slabosti tih ramova na smicanje; 3) lom (uglavnom nekonstruktivnih) zidova od nearmirane opeke u ravni i, još više, ispadanje tih zidova iz ravni ramova.
Izveštaja o oštećenjima zgrada u neformalnim naseljima Karakasa još uvek nema, ali je za očekivati da su vrlo povredive neformalno izgrađene zgrade od opeke ili adobea pretrpele dosta štete. Slično je sa izveštajima o klizištima. Za sada nema izveštaja o šteti na transportnoj infrastrukturi (putovi, mostovi, luke), ali sudeći prema oštećenjima na aerodromu, za očekivati je da će i tu štete biti značajne. To će otežati pritok humanitarne pomoći. Mreže za snabdevanje strujom i vodom imaju oštećenja koja su rezultirala isključenjima. Mreža za celularne komunikacije i internet izgleda da funkcioniše, najverovatnije zato što su se u podstanicama uključili agregati za struju: ti agregati obično imaju dovoljno goriva za 48 do 72 sata rada.
Sada je najvažnija potraga za preživelima u ruševinama zgrada, ali će uskoro (96 sati posle zemljotresa) prioritet dobiti zbrinjavanje mnogih koji su ostali bez krova nad glavom. To uključuje dopremu vode, hrane i neophodnih medicinskih sredstava, kao i organizaciju privremenog smeštaja u šatorima ili većim objektima koji su sigurni. Paralelno, inženjeri moraju da izvrše crveno-žuto-zeleno obeležavanje zgrada da bi stanovnicima dali osnovnu informaciju o sigurnosti njihovih prebivališta koja još uvek stoje.
Nakon ovih osnovnih akcija za smanjenje rizika, počinje proces obnove. To će biti veliki izazov za Venecuelu. Inženjeri sa Građevinskog fakulteta u Beogradu su tokom prethodne decenije razvili RELAR metodologiju za brzu procenu cene popravki oštećenih zgrada i procenu dužine trajanja tih popravki: ta metodologija se može primeniti u Venecueli. Mnogo značajnije je iskustvo stečeno tokom obilaska oštećenih područja posle zemljotresa u Albaniji (2019), Hrvatskoj (2020. i 2021.) i Turskoj (2023): članovi SUZI mogu pomoći kolegama u Venecueli da brže i tačnije procene stanje oštećenih objekata i izaberu optimalna rešenja za njihovu rekonstrukciju.
Više informacija na sledećim sajtovima:
https://earthquake.usgs.gov/earthquakes/eventpage/us6000t7zc/executive
https://earthquake.usgs.gov/earthquakes/eventpage/us6000t7zp/pager
https://eos.org/thelandslideblog/venezuela-earthquakes-1
https://www.bbc.com/news/videos/c62151r0k68o
https://relar.rs/en/the-18th-wcee2024-world-conference-on-earthquake-engineering/
